Последња провјера да ли Србија постоји као држава

Аутор: 
Марко Шикуљак
Понекад се представа мора извести на великој сцени, да би ствари свима постале јасне. Чак и кад знају или сумњају, а не могу да признају сами себи.
Детаљ са "утакмице" Србија - Албанија

Баш као што државна заједница Србије и Црне Горе није функционисала, али је и последњој тетки то представљено када је избио скандал на такмичењу за Евровизију. Тад су сви знали да живота више нема.

Србија није држава која има власт над собом, и свако може да јој ради што пожели, последња је порука фасцинантног догађаја са утакмице против Албаније. Наиме, колико год имали анимозитет према Албанцима, употреба даљински навођеног летећег објекта у сврху провокације је искорак на пољу прављења фудбалских инцидената. Срби јесу редовне муштерије УЕФА кад су у питању казне (једном приликом је тренер Португала физички напао српског играча, и није био кажњен) и ако казна не буде експресна и драконска, то је само зато што је ситуација тако нова и у правилнику не постоји предвиђено понашање за њу.

Оно што је чињеница је да је упркос свим мјерама обезбјеђења то урађено на великој сцени. Човјек који је то урадио није ни препипан од стране обезбјеђења, а ушао је у ложу у којој је сједио предједник земље. Летјелица је имала премијеру у току дана, неко ју је поставио у близини стадиона, неко је њоме управљао на самом стадиону. Могао је и убити некога, а не само направити овакво понижење, а читав систем је био затечен.

Да се не лажемо, то није смислио ни албански премијер ни његов брат, ни шеф албанске тајне службе ни албанска мафија. Није то урађено да Албанци освоје три бода. То је порука Србији јер јој је пало на памет да организује параду на коју долази Путин.

Циа снајка, Циа. Више него очигледно да је имала подршку домаће пете колоне. Чији поданички ниво свијести је описан у депешама откривеним кроз случај Викиликс: "Господин који нас је редовно обавјештавао је дошао и дуго се извињавао што данас нема неких посебних информација за нас," отписано је из Београда.

Издаја је постала не само редован посао, него и ствар на којој се толико педантно и предано ради, да се жали уколико ниси довољно сервилан.

Србија је испала смијешна и јадна. Другачије и не може земља у којој барем половина елите ради против њених интереса, у земљи која је зависна од својих непријатеља, у земљи коју тјерају да ради против себе. Током параде на којој се хтјело демонстрирати моћ, сви ће се питати који пропуст се сад може очекивати. Порука је то, да дизања главе нема.

Још прецизније, тактика "истрпимо па ће бити боље, само да уђемо у ЕУ па ћемо доћи на своје" уопште не пије воду. Као што није била одржива логика: дајмо им Крајину, па дајмо пола Српске, па Брчко, па Косово, примјењујмо ССП на нашу штету, прошетајмо геј параду, уведимо санкције Русији... а они ће се задовољити и стати. То се неће десити. Не постоји "превише". Неће нико рећи: Срби, узели смо што треба,сад ви видите како ћете се развијати, и да ли можете да живите нормално како ви мислите да треба.

И раније је Србија радила оно што се не ради, и раније су јој радили оно што се не ради, али то медијски никад није било толико снажно и видљиво. Еулекс, Бриселски споразум, француски специјалци, све су то детаљи за које нашира публика нема много осјећаја. Ако је неко имао сумњу, сад је мора разбити. Не постоји превише.

Пред Србијом су само два пута. Један је да упути честитку албанском фудбалском савезу на одлично одрађеном послу и добијању утакмице ван фудбалског терена. Српски премијер да се јавно извини што је Србија послала ружну слику у свијет. И почети са обликовањем свијести у којој на овакве ствари не треба гледати са једом.

Друга опција је да се пошаље ултиматум УЕФА: Због очигледне намјере да се направи инцидент и да се за њега оптужи Србија, тражимо да се најоштрије казни Албанија. У супротном, сами иступамо из УЕФА.

Исто тако се мора поставити и према осталима. Није догађај на стадиону Партизана разлог да се прекине процес придруживања ЕУ, али јесте знак да треба прекинути првом приликом. Са првим захтјевом који је на штету Србије. Додуше, много жаба је прогутано, а и зависност је огромна. Али снагу од сада мора трожити на смањење зависности, а не срљати ка истој.

 

Преузето са портала: www.frontal.rs

Објавио: 
Категорија: